Amnestija i pomilovanje u Srbiji

Amnestija je akt Narodne skupštine kojim se oprašta krivično gonjenje ili izvršenje kazne za određene kategorije krivičnih dela. Amnestija se donosi zakonom i odnosi se na neodređen broj lica koja ispunjavaju uslove propisane tim zakonom. Na primer, zakon o amnestiji može predvideti oslobođenje od gonjenja ili izvršenja kazne za sva lica osuđena za određenu vrstu krivičnog dela u određenom vremenskom periodu.

Pomilovanje je akt predsednika Republike kojim se konkretnom licu oprašta kazna u celosti ili se zamenjuje blažom kaznom. Za razliku od amnestije, pomilovanje je individualni akt — odnosi se na tačno određeno lice i donosi se na osnovu pojedinačnog zahteva. Predsednik Republike ima ustavno ovlašćenje da pomiluje osuđeno lice bez obaveze da obrazloži svoju odluku.

Važno je razumeti da se i amnestija i pomilovanje razlikuju od rehabilitacije. Rehabilitacija je pravni mehanizam koji briše osudu iz kaznene evidencije nakon isteka zakonom propisanog roka. Amnestija i pomilovanje su, s druge strane, akti milosti — oni oslobađaju od kazne ili gonjenja, ali ne brišu automatski osudu iz evidencije.

Iako se amnestija, pomilovanje i rehabilitacija često pominju zajedno, reč je o suštinski različitim pravnim institutima sa različitim dejstvima i uslovima primene.

Rehabilitacija može biti zakonska (automatska) ili sudska, i njen osnovni efekat je brisanje osude iz kaznene evidencije. Rehabilitacija se primenjuje na kazne do 5 godina zatvora, pod uslovom da je protekao zakonski rok i da osuđeno lice nije ponovo osuđivano. Kada rehabilitacija nastupi, osuda se pravno tretira kao da nikada nije postojala.

Amnestija je zakonski akt koji donosi Narodna skupština i odnosi se na čitave kategorije krivičnih dela ili osuđenih lica. Amnestija može obuhvatiti oslobođenje od krivičnog gonjenja, oslobođenje od izvršenja kazne, ili čak brisanje osude. Međutim, amnestija ne briše automatski zapis iz kaznene evidencije — za to je potreban dodatni postupak.

Pomilovanje je predsednički akt koji se odnosi na konkretno lice. Predsednik može osuđenom licu oprostiti kaznu u celosti ili je zameniti blažom kaznom. Pomilovanje je individualno i donosi se na osnovu zahteva osuđenog lica, njegove porodice ili branioca.

Amnestiju donosi Narodna skupština u formi zakona. To znači da se amnestija ne može tražiti pojedinačnim zahtevom — ona se odnosi na kategorije dela ili lica koje zakon odredi. Inicijativa za donošenje zakona o amnestiji može doći od poslanika, Vlade ili drugih ovlašćenih predlagača.

Krivični zakonik RS, u članovima 109 do 111, reguliše dejstvo amnestije. Prema ovim odredbama, amnestija može obuhvatiti: oslobođenje od krivičnog gonjenja za lica protiv kojih postupak još nije okončan, oslobođenje od izvršenja izrečene kazne za lica koja su već osuđena, ili potpuno brisanje osude iz kaznene evidencije, ako to zakon o amnestiji izričito predvidi.

U modernoj istoriji Srbije, amnestije su bile relativno retke. Kada se donesu, obično su vezane za specifične okolnosti — političke promene, postkonfliktne situacije ili značajne društvene događaje. Upravo zato što se amnestija ne može inicirati pojedinačno, osuđena lica ne mogu računati na nju kao na redovan pravni lek.

Ako zakon o amnestiji ne predvidi izričito brisanje osude, amnestija samo oslobađa od kazne, dok osuda ostaje u evidenciji. U tom slučaju, za brisanje osude potrebno je sačekati opšte rokove rehabilitacije koji počinju da teku nakon amnestije.

Zahtev za pomilovanje podnosi se predsedniku Republike Srbije. Zahtev može podneti samo osuđeno lice, članovi njegove porodice ili branilac. Ne postoji propisani formular — zahtev se podnosi u slobodnoj formi, ali treba da sadrži podatke o osuđenom licu, izrečenoj kazni i razlozima zbog kojih se traži pomilovanje.

Procedura podrazumeva sledeće korake: nakon podnošenja zahteva, Ministarstvo pravde priprema mišljenje o osnovanosti zahteva i dostavlja ga predsedniku. Predsednik potom donosi odluku o pomilovanju. Ministarstvo pravde može zatražiti dodatnu dokumentaciju, izveštaj iz kazneno-popravne ustanove ili mišljenje suda koji je izrekao kaznu.

Pomilovanje može biti potpuno — oslobođenje od izvršenja celokupne kazne, ili delimično — zamena izrečene kazne blažom kaznom. Na primer, predsednik može kaznu zatvora od 10 godina zameniti kaznom od 5 godina, čime se otvara mogućnost rehabilitacije po opštim pravilima.

Za podnošenje zahteva za pomilovanje ne postoji zakonski rok — zahtev se može podneti u bilo kom trenutku tokom izdržavanja kazne ili nakon njenog izvršenja. Takođe, zahtev se može podneti više puta, bez ograničenja.

Predsednik Republike nije obavezan da obrazloži svoju odluku o pomilovanju, niti da usvoji zahtev. Pomilovanje je diskreciono pravo predsednika i ne postoji pravni lek protiv odluke o odbijanju zahteva.

Amnestija i pomilovanje imaju poseban značaj u situacijama kada drugi pravni mehanizmi nisu dostupni. Najčešći slučajevi u kojima se ovi instituti primenjuju uključuju:

• Zatvorske kazne preko 5 godina — za ovako teške kazne zakonska i sudska rehabilitacija nisu moguće, pa su amnestija i pomilovanje jedini način da se ostvari olakšanje pravnog položaja osuđenog lica.
• Politički motivisan progon — u slučajevima gde je osuda nastala kao posledica političkog progona, amnestija može ispraviti nepravdu nastalu u prethodnom režimu.
• Humanitarni razlozi — teška bolest osuđenog lica, porodične prilike ili drugi vanredni humanitarni razlozi mogu biti osnov za pomilovanje.
• Protek veoma dugog perioda od osude — kada je od izricanja kazne protekao izuzetno dug vremenski period, pomilovanje može biti opravdano jer je svrha kazne već ostvarena ili izgubila smisao.

Jedno od najčešćih zabluda vezanih za amnestiju i pomilovanje jeste da oni automatski brišu zapis iz kaznene evidencije. To u pravilu nije slučaj.

Amnestija ne briše automatski osudu iz kaznene evidencije, osim ako to zakon o amnestiji izričito ne predvidi. U većini slučajeva, amnestija oslobađa od izvršenja kazne, ali osuda formalno ostaje u evidenciji. Za brisanje osude nakon amnestije, potrebno je sačekati da nastupi rehabilitacija po opštim pravilima — rokovi rehabilitacije počinju da teku od dana amnestije.

Pomilovanje takođe ne briše automatski zapis iz kaznene evidencije. Ako predsednik pomiluje osuđeno lice oslobođenjem od kazne ili zamenom blažom kaznom, osuda ostaje u evidenciji. Međutim, ako je kazna zamenjena blažom (npr. sa 10 na 4 godine zatvora), nova, blaža kazna može ispunjavati uslove za rehabilitaciju po opštim pravilima.

Za više informacija o postupku brisanja kaznene evidencije i rehabilitaciji, pogledajte naš vodič o brisanju kaznene evidencije.